Стеван Сремац(1855-1906)
«Чича Јордан»
О писцу:
рођен у Сенти у
Бачкој,умро у Сокобањи.
-завршио на
Великој школи филозофско-историјски смер – радио као проф.историје у Нишу.
-писао
приповетке и романе из три друштвене стредине:нишке,војвођанске и београдске.
Био је сјајан посматрач-носио свеку и бележио анегдоте и њих касније развијао у
приче; занимају га судбине малих људи
-Његова проза је
проткана хумором али он никад не исмева
и не критикује своје ликове већ их предствавља какви јесу. (Његов стих
је:Збогом, школо,нисам те ни воло)
-ДЕла:Зона
Замфирова,Поп Ћира и поп Спира,Ивкова слава.
Анализа:
К:Род:ЕПИКА К;ВРСТА: Приповетка
ТЕМА: дечија краћа вођа и сусрет са чича Јорданом
*Лик чича Јордана
као врло умепшан, знаоје сваког врага
говедар,пудар,фурунџијаашчија и баштованџија
одговоран,поверљив,вредан чувар
Пореди га са Аргусовим очима- све
је видео
-ликови
деце: Гиле- несретан, уплашен
Другови-
нису солидарни, смеју му се, одају га
-Поруке:
-Деци
треба праштати ситне несташлуке
-племенит
човек смреман је да верује другима и да опрости
-У животу
треба сачувати душу и образ
-Људски
живот је важнији од посла и принципа
Народна бајка „Биберче“
Народна, усмена бајка развијена приповетка занимљиве
садржине, у којој преовлађују фантастични елементи. Потекла је од непознатих
даровитих појединаца, преносила се с колена на колено и имала је забаван
карактер.
Вук Стефановић Карацић назвао их је женским приповеткама, „у којима се
приповедају којекаква чудеса што не може бити”. Он је сакупљао, бележио и
објавио 1853. године српске народне бајке у књизи Српске народне приповијетке.
К.род:Епика
К.врста:народна бајка
Тема: Биберче се бори за своју љубав и срећу и
побеђује
Ликови:
Биберче
|
Принцезин вереник
|
лукав, сналажљив, промућуран, мудар,
виспрен, храбар, честит, искрен, поштен, пожртвован
|
непоштен, крадљивац, завидан, нечовек, љубоморан,
користољубив, недостојанствен, неплеменит, зао, лажов
|
Поука: само искреношћу, чојством, јунаштвом и
поштењем могу задобити велике ствари, које су у овој бајци оличене у виду
женидбе царевом кћери. Такође, бајка нас учи да није важно какав је ко телом и
растом, већ какве су му моралне особине и вредности.
Љубиша Ђокић „Биберче“
Љубиша
Ђокић (1929‒1996), драмски писац и позоришни редитељ. Режирао је
омиљене дечје серије Коцка, коцка,
коцкица, Драмске игре, Коларићу-Панићу, Расковник. Написао је драме за децу: У цара Тројана козје уши (1952), Биберче (1954), Грдило
(1964) и др.
-народна бајка „Биберче“ подслужила је драмском писцу да напише драмски тест
инсписан догачајима и ликовима из народне бајке.
*Нови појмови:
Адаптација је прерада неког прозног или поетског књижевног дела
за позоришно, филмско, радијско или телевизијско извођење. За прераду епских
књижевних дела (епске песме, приповетке, новеле, романа) у драмски облик и
њихово прилагођавање за сценско извођење користи се израз драматизација.
Књижевно дело адаптирају драмски писац, драматург
и редитељ. Они настоје да не наруше суштину уметничког дела, његове
одлике, идеје и поруке.
Драматизација бајке
„Биберче“
Нема коментара:
Постави коментар