5.разред ЗАПИС ЗА СВЕСКЕ ОД 4.5.ДО 9.5.

Стеван Сремац(1855-1906) «Чича Јордан»

О писцу:

рођен у Сенти у Бачкој,умро у Сокобањи.

-завршио на Великој школи филозофско-историјски смер – радио као проф.историје у  Нишу.

-писао приповетке и романе из три друштвене стредине:нишке,војвођанске и београдске. Био је сјајан посматрач-носио свеку и бележио анегдоте и њих касније развијао у приче; занимају га судбине малих људи

-Његова проза је проткана хумором  али он никад не исмева и не критикује своје ликове већ их предствавља какви јесу. (Његов стих је:Збогом, школо,нисам те ни воло)

-ДЕла:Зона Замфирова,Поп Ћира и поп Спира,Ивкова слава.

Анализа:

К:Род:ЕПИКА   К;ВРСТА: Приповетка

ТЕМА: дечија краћа вођа и сусрет са чича Јорданом

*Лик чича Јордана

као врло умепшан, знаоје сваког врага

говедар,пудар,фурунџијаашчија и баштованџија

одговоран,поверљив,вредан чувар

Пореди га са Аргусовим очима- све је видео

-ликови деце: Гиле- несретан, уплашен

Другови- нису солидарни, смеју му се, одају га

-Поруке:

-Деци треба праштати ситне несташлуке

-племенит човек смреман је да верује другима и да опрости

-У животу треба сачувати душу и образ

-Људски живот је важнији од посла и принципа

Народна бајка „Биберче“

Народна, усмена бајка развијена приповетка занимљиве садржине, у којој преовлађују фантастични елементи. Потекла је од непознатих даровитих појединаца, преносила се с колена на колено и имала је забаван карактер.

 Вук Стефановић Карацић назвао их је женским приповеткама, „у којима се приповедају којекаква чудеса што не може бити”. Он је сакупљао, бележио и објавио 1853. године српске народне бајке у књизи Српске народне приповијетке.

К.род:Епика    К.врста:народна бајка

Тема: Биберче се бори за своју љубав и срећу и побеђује

Ликови:

Биберче	Принцезин вереник
лукав, сналажљив, промућуран, мудар, виспрен, храбар, честит, искрен, поштен, пожртвован	непоштен, крадљивац, завидан, нечовек, љубоморан, користољубив, недостојанствен, неплеменит, зао, лажов

Поука: само искреношћу, чојством, јунаштвом и поштењем могу задобити велике ствари, које су у овој бајци оличене у виду женидбе царевом кћери. Такође, бајка нас учи да није важно какав је ко телом и растом, већ какве су му моралне особине и вредности.

Љубиша Ђокић „Биберче“

Љубиша Ђокић (1929‒1996), драмски писац и позоришни редитељ. Режирао је омиљене дечје серије Коцка, коцка, коцкица, Драмске игре, Коларићу-Панићу, Расковник. Написао је драме за децу: У цара Тројана козје уши (1952), Биберче (1954), Грдило (1964) и др.

-народна бајка „Биберче“ подслужила  је драмском писцу да напише драмски тест инсписан догачајима и ликовима из народне бајке.

*Нови појмови:

Адаптација је прерада неког прозног или поетског књижевног дела за позоришно, филмско, радијско или телевизијско извођење. За прераду епских књижевних дела (епске песме, приповетке, новеле, романа) у драмски облик и њихово прилагођавање за сценско извођење користи се израз драматизација.

Књижевно дело адаптирају драмски писац, драматург и редитељ. Они настоје да не наруше суштину уметничког дела, његове одлике, идеје и поруке.

Драматизација бајке „Биберче“