7.разред ЗАПИС ЗА СВЕСКЕ ОД 27.4. ДО 1.5.

ЗАПИС ЗА СВЕСКЕ ОД 27.4 ДО 1.5.

Књижевност: Кањош Мацедоновић, Стефан Митров Љубиша

-прочитајте из Читанке основне информације о писцу

-у основи шриче мотив мегдана: он у у нашој традицији представља више од витешког надметања, јер пораз на мегдану значи смрт за пораженог. Мегдан представља потврду јунаштва, вештине у руковању оружјем и поштења.

К:РОД:ЕПИКА    К:ВРСТА:ПРИПОВЕТКА

место: Венеција (град на сверу Италије- центар Млетачке РЕпублике и центар трговине на Јадрану  и Будва и околина (црногорско племе Паштровићи- из тог племена је Кањош

–          време: 15. век (Млетачка република)

ТЕма: неравноправна борба Кањоша и Фурлана, славијег и јачег у коме слабији, мудрили и одлучнији побеђује

*Мотив боре за другог- честа појава у историји нашег народа

ЗАТОЧНИК- особа која уместо некога обавља неки посао (срели смо тај појам у песми Женидба Душанова- Милош Војновић је царев заточник и он уместо њега обавља задатке)

КОмпозиција:

1.долазак Кањоша у Млетке

-Млечани омаловажавају његов изглед али он им доскаче и у разговору – говори отресито и паметно.----Људи се не мере пеђу, него памећу.

2.сусрет с Фурланом и сукоб

-двобој

 није витез већ паштровски трговац али је лукав и довитљив а   Фурлан је јунак, борац

-контраст између њих двојице

3.поновни сусрет са дуждем и дворанима

трљжи ништа за себе већ за свој народ

Крај:  прича се завршава осудом млетачком лице

Књижевност: Међу својима, Владислав Петковић Дис

О писцу- основне информације и околносто које су довеле до настанка ове песме(прочитати и најважније записати)

Владислав Петковић Дис је рођен 1880, а умро је 1917. за време Првог светског рата. Био је српски песник и родољуб. За време Првог светског рата преживео је повлачење преко Албаније, одакле је пребачен на Крф, а затим транспортован у Француску где пише своју последњу збирку песама. При повратку у Грчку брод на коме је пловио пресреће и потапа немачка подморница код Крфа. Две објављене књиге песама: „Утопљене душе” и „Ми чекамо цара”.

            Дису је веома тешко пало раздвајање од породице. Као да је предосећао да више никад неће видети своју породицу, крај, пријатеље, кућу у којој је био срећан. Бол у њему је растао. Знао је да је његова породица у Србији захваћеној ратом, знао је да тешко живе. Покушавао је да им помогне. Док је био у Француској опуномоћио је једног пријатеља да шаље његовој породици новац. У том периоду (1916) и настаје ова његова песма. У јесен 1916. добио је писмо од своје супруге у којем га је она обавестила да није примала новац који јој је он слао. Био је невероватно погођен и шокоран том вешћу – породица му гладује, а он не може да им помогне. Пријатељ са Крфа је његов новац трошио по кафанама и на тај начин га је издао. Дис због тога одлучује да крене на Крф. Ипак је слутио да неће видети своју породицу. Немачка подморница је торпедовала италијански брод који је из Француске пловио према Крфу и Дис се утопио у Јонском мору 29. маја 1917.

Књижевни род, књижевна врста.

Лирика, елегија.

Елегија је песма са изразито тужним осећањима. У њима песник жали за нечим што је неповратно прошло или је изгубљено. Нпр. жали за прохујалом младошћу, или за срећним детињством, за изгубљеном љубављу, итд.

Лирски субјекат= песник

Стих, строфа.

Дванаестерац, катрен.

АЛЕКСАНДРИНАЦ – стих од дванаест слогова са паузом после шестог слога (6+6)

ЦЕЗУРА – паузе у стиховима.

            Код осмерца је увек пауза после четвртог слога (4+4) и то је симетрични осмерац.

            Код лирског десетерца пауза је после 5. слога (5+5).

            Код епског десетерца пауза је после 4. слога (4+6).

Рима- Укрштена.

Тема- Жал за остављеном породицом.

Мотиви- Туга, бол, раздвојеност, нада, љубав према породици, сиромаштво, смрт.

·         стих „у мом срцу поноћ

Упућује на тешко душевно стање лирског субјекта. Упућује на сету, бол, тугу, потиштеност, губљење наде у позитиван исход, упућује на песимизам лирског субјекта.

      „моја лепа звезда мајка и робиња“

Метафора. Пореди је са светлошћу, истрајношћу, топлином, рађањем. Стуб је породице и пожртвована мајка.

Иво Андрић, Прича о кмету Симану

ИВО АНДРИЋ (Доц,код Травника,1892-Београд,1975)

-радио као дипломатски службеник  у многим европским престоницама до Другог светског рата.

-ратне дане провео у Бг, пишући роман "На Дрини ћуприја" за који добија Нобелову награду за књиж. 1961.год.

Читали од И.Андрића:

„Мосрови“-есеј

„Аска и вук“- приповетка са елементима фантастике/ бајка

АНАЛИЗА: ПРИЧА О КМЕТУ СИМАНУ

*Шира локализација приче:

-Радња приче је смештена у Сарајево и околину у време аустро-угарске окупације  Босне после Берлинског конгреса, 1878.(слабљење турске власти доводи а-у у босну која је преузела власт у љој 1908. до Првог светског рата)

-овај одломак је заправо заплет у приче која се завршава лоше по Симана – пропада

-Доласком нове власти није дошло ослобођње за кметове, остали су да важе исти односи на реалицији кмет-ага: остали кметкско-агински односи.

К.РОД: Епика     К.ВРСТА:ПРИПОВЕТКА

ТЕма: вербални сукоб Симане и аге

*Ликови- Сима Васковић –Симан  - он је кмет, Србин, сељак из Босне, симбол поробљеног народа, његове речи откривају историјске истине

 ага Ибрага- Турчин

*Језик и стил

-особеност и снажна доживљеност текста лежиу језику јунака, симболици њихових речи. -Језик је у овом одломку у функцији њихове моћ.

-Симанов монолог:, „гуши се од јаке речи“.  Његово  НЕ- има посебну тежину, у њему садржано  вековно незадовољство  и   снага