Пеђа Милосављевић(1908-1987)
, Потера за пејзажима
Како
је настао овај есеј и путопис?
Познати српски сликар Пеђа
Милосављевић путовао далеке 1932. године на море, у Дубровник. Тада се путовало
популарним ,,ћиром”, ускотрачним и спорим возом. Пеђа Милосављевић је својим
радозналим погледом запажао бројне дескриптивне слике и карактеристике крајева
кроз које је воз пролазио и тако је настало ово дело.
Књижевни род, књижевна врста.
Епика,
есеј а може
пити и путопис
Есеј
(фр. essai - покушај) је књижевнонаучна врста у којој аутор обједињује научни
приступ и књижевну обраду с настојањем да изрази лични став према теми о којој
пише. То је обично кратка форма у којој се посматра културни или друштвени
феномен. Оснивач овог књижевног жанра је француски ренесансни књижевник и
филозоф Мишел де Монтењ. Своје есеје први пут је објавио 1580. Есејистичка
метода је експериментална, у њој се представљају тезе из различитих перспектива
и размишљања о њима. Тако се читаоцу даје слика мисаоног процеса од премиса до
оцена и закључака.
Путопис је
књижевнонаучна врста у коме аутор износи описе свог путовања који су прожети приповедањем о
догађајима, људима. У њему износи и своја лична опажања
Тема.
Сликар
међу пејзажима од Београда до Дубровника.
Описује
шта је све видео док је путовао од Београда до Дубровника – Колубару, Вишеград,
Сарајево, Неретву, Требишњицу, море, Дубровник.
Павле Угринов(1926-2007) ,Стара породична кућа
Павле Угринов рођен је 1926. године у месту Мол код Сенте,
а умро је 2007. у Београду. Павле Угринов је књижевно име или псеудоним
Василија Поповића. Рођен је у Молу код Сенте. Српски писац, песник, романсијер,
драматург и редитељ. Дела: поема „Бачка запевка”, збирке приповедака „Копно” и
„Исходиште”, романи „Елементи”, „Фасцинације”, „Отац и син” и „Задат живот”.
Књижевни род, књижевна врста.
Епика,
приповетка.
Тема.
Опис
старе породичне куће.
Композиција
приповетке:
1.Спољни
изглед-екстеријер-
2.Унутрашљи изглед-ентеријер
-Опис
трпезарије је врло сликовит
- -Опис собе с
улице---
3.Стара крушка
Иван В. Лалић,
ВЕТАР
Песник
је рођен 1931. године у Београду, а умро је 1996. године исто у
Београду. Након завршених студија права у Загребу, једно време радио је у овом
граду као новинар и уредник Радио Загреба.
По повратку у Београд био је уредник у издавачким кућама Просвета и Нолит. Један
је од највећих српских савремених песника. Песме је почео да објављује 1951.
године и од тада је постао уваже. Његова поезија надахнута је класичним
мотивима антике и византије. Објавио је више збирки међу којима су: Бивши дечак, Аргонаути и друге песме, Писмо,
Четири канона, радио-драма Мајстор
Хануш, као и књиге критика и есеја, више антологија,, преводе Хелдерлина,
Волта Витмена, Т.С. Елиота. Био је дописни члан САНУ од 1994. године. За свој
песнички и преводилачки рад добио је бројна признања (Октобарску награду,
Змајеву награду, Нолитову награду, награду „Милош Ђурић“).
Из живота песника:
Песникова
мајка Љубица опевана у многим
његовим стиховима. Говорим им да је она испунила првих петнаест година
песниковог живота. Иако је умрла у својој 35. години живота од туберколозе,
обележила је, емотивно уобличила и усмерила остатак његовог живота.
Читамо
одломак из једног Лалићевог записа о мајци који се налази у читанкама.
„Лета смо пре рата проводили на Дивчибарама, у нашој
белој и зеленој кући „од које оста темељ и зелена рђа корова“. Дивчибаре су
митски пејзаж мог детињства; онај храм тајанства из Бодлерове песме Везе, у којој је мајка била
првосвештеница. И данас ме фантомски прогони звук ветра у великим (а давно
посеченим) боровима око куће, праћен звуком лупања зелених дрвених капака. Ти
звуци се везују за слике мајке која се пење уз степенице на спрат и пажљиво
заклања пламен свеће својом малом руком (која је на клавиру једва могла да
захвати октаву). Тај заштитнички покрет утиснут ми је у сећање као нека врста
заштитничког знака њеног постојања. Мајчина ме је брижна заштита ометала као
атмосфера, као ваздух; удисао сам је заједно са ваздухом, несвсено“.
Књижевни род, књижевна врста.
Лирика, лирска дескриптивна песма.
Врсте
строфе.
Септима, терцина, моностих, дистих, квинта.
Врсте
стиха.
СЛОБОДАН СТИХ је посебна врста стиха у којој нема
устаљених правила изградње стиха. То значи да
сталог бја слогова и акцената што доприноси непредвидивости његовог
ритма. Слободан стих бележи осећања лирског субјекта онако како се она
појављују, без устаљеног реда и облика, и зато подсећа на свакодневни говор.
Тема
песме.
Сећање на мајку и једну ноћ из детињства.
Мотиви.
Мајка, ветар, ноћ, детињство, свећа, борови, кућа.
песму
почиње стихом „Сећаш ли се ветра...?“
На тај начин скреће и задржава пажњу читаоца. Тако уводи
читаоца у своје детињство, али и враћа самог читаоца у његово детињство. Песник
у песми често користи друго лице једнине и на тај начин успоставља непосредни и
присни однос са читаоцем. Сам читалац постаје део поетског света.
улога мотива ветра у животу лирског субјекта
Ветар живи у сликама прошлости, али се осећа у садашњости
кроз оживљене слике прошлости. На крају песме је два пута поновљено као и ветар што ствара илузију
непрекидног трајања. Сећање на мајку ће увек бити присутно као што ће ветар
увек постојати.
Којом
стилском фигуром је представљен ветар?
Ветар је персонификован – рађао се сав зелен у митском
пејзажу Лалићевог детињстван, у четинарским шумама планине. Јачина ветра
покреће слике из детињства. Ветар је заправо снага која се одупире пролазности
– због ветра никад неће заборавити мајку и детњство.
Мотив
мајке
Мајка се
појављује у моменту када је наглашено да је дечак узнемирен. Она га смирује,
уноси ведрину, радост, топлину и сигурност. Мајка и кућа су заклон за уплашеног
и несигурног дечака. Мајка има заштитничку улогу – мајка закључава врата,
затвара капке, носи свећу, пази да се не угаси. Кућа као затворен простор је
супротност отвореном простору где су ноћ и ветар. Сав спољашњи свет и сва
искушења остали су иза затворених врата – сва
су врата на кући закључана, борови и скитниће ће остати на ветру.
стихови
„Анђели дајте да заспим, да спим, / Да ничега злога ја не сним“- подсећају на успаванку
Упућени су
лирском субјекту. Желе добар и миран сан и да га анђели чувају.
Овим стиховима
песник се заправо обраћа бившем дечаку и себи у садашњости. Успоставља се
директна комуникација међу њима. Ово показује велику жељу и потребу песника да
се враћа у детињство. Детињство никад није ишчезло из песника, као што ни из
нас никад неће или не треба да ишчезне.
Порука.
Треба да уживамо у сваком тренутку живота јер су
пролазни, а самим тим драгоцени.
Живот нису они дани који су прошли, већ дани које смо
запамтили.
Уметност нам помаже да сачувамо од заборава најзначајније
тренутке.
Стилске
фигуре.
Анђели дајте да заспим, да спим, / Да ничега злога ја не сним - АСОНАНЦА
АСОНАНЦА је стилска фигура која се заснива на понављању истог
самогласника у стиху. Песници је употребљавају да би појачали звучност стихова
и нагласили изражајност песничког језика.
Анђели дајте да заспим, да спим, / Да ничега злога ја не сним – АЛИТЕРАЦИЈА
АЛИТЕРАЦИЈА је стилска фигура која се заснива на
понављању истих сугласника у стиху. Песници је употребљавају да би појачали
звучност стихова и нагласили изражајност песничког језика.
Сећаш ли се ветра
који се некад рађао сав зелен међу маљама на грудима Маљена –
ПЕРСОНИФИКАЦИЈА и МЕТАФОРА
Боровима
узнемиреним до горког корена иглица - ЕПИТЕТ, ХИПЕРБОЛА, ПЕРСОНИФИКАЦИЈА
Као одело одраслих –
ПОРЕЂЕЊЕ
Као и ветар - ПОРЕЂЕЊЕ
Нема коментара:
Постави коментар