Јован
Дучић(1872-1943), Подне
(Децо, податке о његовом животу прочитајте и што
сматрате најважним препишите)
Јован Дучић је
један од песника који је био надахнут природом. Рођен је 1872. године у Требињу
(година рођена није сигурна), а умро је 1943. године у Индијани у САД. Ту је
песник живео током Другог светског рата. Песниково тело је 2000. године пренето
и сахрањено у његовом родном граду у цркви Грачаница која је изграђена по
угледу на Грачаницу коју је саградио краљ Милутин на Косову.
Јована Дучића Други светски рат
затекао је у Мадриду, где је био на месту краљевско-министарског посланика. Из
Мадрида, Дучић је отишао у Америку, у Гери (држава Индијана), код свог рођака
Михаила Дучића. Умро је 4. априла 1943. године. Привремено коначиште добио је у
порти манастира Свети Сава у Либертивилу. Шездесетих година прошлог века група
српских интелектуалаца: Миодраг Павловић, Зоран Гавриловић, Борислав Михајловић
Михиз, Живорад Стојковић, Пеђа Милосављевић, покушала је да испуни песникову
жељу и његове земне остатке врати у Требиње. Песник је писао три тестамента. У
првом изражава жељу да га сахране у Требињу и да уместо споменика има плочу
црног гранита на којој ће писати: „Јован Дучић, песник“. У другом тестаменту
каже да треба да га сахране на Требињу у гробници коју ће сам изградити и на
којој ће бити плоча црног гранита на којој ће писати: „Јован Дучић, песник“. У
последњој опоруци, писаној две године пре смрти, песник тражи да се његова
новчана заоставштина подели на два једнака дела: једним да се помогне рад
Српског културно-уметничког друштва „Просвјета” у Сарајеву, а други да се
употреби за изградњу „Красне Православне цркве у Требињу у стилу оне у
косовској Грачаници и да се моје тело пренесе и сахрани у истој”. Али, његова
тестаментарна жеља није испуњена до краја. Уместо плоче од црног гранита,
постављена је браон плоча, на којој не пише ништа, која је у равни пода. На
зиду, на плочи од сивог мермера, пише: Јован Дучић – песник. Догађа се да браон
плочу, гробно место, верници и посетиоци храма нагазе, не знајући да ту почива
тело великог српског песника.
То се догодило 57
година касније, 23. октобра 2000. године. Из порте манастира у Либертивилу,
тело песника Јована Дучића пренето је у Херцеговачку Грачаницу, на Црквини,
брдашцу изнад Требиња, у Благовештенску цркву, коју је пројектовао архитекта
Предраг Ристић.
Студирао је у Женеви. Био је учитељ.
Објавио је више збирки песама међу којима су и Песме сунца, Песме љубави и смрти, Царски сонети. Био је дипломата
(заступник интереса једне државе), много је путовао и своје путописе је објавио
у књизи Градови и химере (у грчкој
митологији пустињска је неман у Ликији, спада у легендарне звери. У пренесеном
значењу - неостварива замисао, машта, сан, привиђење, сабласт).
*Раније
радили од Дучића: „Поље“
и „Село“ дескриптивне песме.
Књижевни род, књижевна врста.
Лирика, лирска
дескриптивна песма.
Мотиви.
Пролеће, сунце,
море, стене, галеб, мирис, тишина, мир, спокојство.
Тема.
Опис пролећног
поднева и стања песникове душе.
Порука.
Мир и спокој у
души дају природа и уживање у њеним лепотама.
Песничке слике и стилске фигуре.
ПРВА СТРОФА: визуелне (чемпреси, бор, обала, шума, море),
тактилне (топлота сунца), олфактивне (мирис мора).
Какав је мирис?
Слан – спој чула укуса и чула мириса
СИНЕСТЕЗИЈА је стилска фигура којом се осети једног чула
приписују неком другом чулу. На пример:
црвени мирис, топле и хладне боје, медни
глас, зелена завист.
ЕПИТЕТИ: младо, крупно сунце, пролетње
море.
ПЕРСОНИФИКАЦИЈА: трепти
мирис.
ДРУГА
СТРОФА: визуелне (шума, море), тактилне (топлота), аудитивне (шуштање таласа).
ЕПИТЕТИ:
љубичасте гранитне горе, топао
стаклен свод
ПРЕСОНИФИКАЦИЈА:
површина целива стене
ОНОМАТОПЕЈА:
површина шушти
КОНТРАСТ:
свод – дно
ТРЕЋА
СТРОФА: визуелне (галеб, вода, песак, хрид), олфактивне (мирис хриди), тактилне
(топлота).
ЕПИТЕТИ:
сунчани прах, испрани песак, сребрни
галеб, модри вресак
ПЕРСОНИФИКАЦИЈА:
трепти сунчани прах
МЕТАФОРА:
сребрни галеб светлуца
ЧЕТВРТА
СТРОФА: аудитивне (тишина), визуелне (олендри, горе).
ЕПИТЕТИ:
мирно море, љубичасте горе
МЕТАФОРА:
и у мојој души продужено видим ово мирно море...
ПЕТА СТРОФА: тактилне (топлота), визуелне (галеб, обале),
аудитивне (тишина).
ЕПИТЕТИ:
сребрнасте, родне обале и врти;
младо, крупно сунце
ОНОМАТОПЕЈА:
не шуште вали
МЕТАФОРА:
Немој стоје у њој сребрнасте, родне обале и врти
Строфа.
Пет катрена.
Рима.
Обгрљена.
Стих.
Дванаестерац.
Цезура.
После 6. слога – симетрични дванаестерац –
АЛЕКСАНДРИНАЦ.
Опкорачење.(нови појам)
Опкорачење
настаје када се целовита мисао не заврши у једном стиху него се пренесе у
наредни стих.
„Виторог се
месец заплео у грању
старих
кестенова. Ноћ светла и плава“.
„Оловне и
тешке снове снивају
облаци над
тамним горским странама“.
Стеван
Раичковић (1928-2007), Небо
(Децо, прочитајте овај део. Он је увод у обраду
песме и њено боље разумевање)
У
нашој народној традицији неке
врсте птица постале симболи.
СОКО – витештво, издржљивост, храброст, упорност у
тежњама
ОРАО – слободе, надахнућа и неслућених висина
ГАВРАН – несрећа, смрт, туга, издржљивост
ВРАБАЦ – симбол наде, плодности, обнављања живота,
скакутавог, немирног духа, симбол града Београда, београдски џивџан
ГОЛУБ – невиност, љубав, мир, складност, пријатељство,
узвишени идеали
ЦРНА - постојаност, понекад и тугу, бол;
ПЛАВА - верност и истину; бесконачност, духовност;
чистота, пријатељство;
ЦРВЕНА- војничка храброст и великодушност;
ЗЕЛЕНА - нада, радост и понекад верност у љубави;
ПУРПУРНА - краљевска величанственост, сувереност и правда;
ДУБИНА – тајновитост
КРУГ – ограниченост, духовност
ОЧИ – свезнања, разума
НЕБО – моћ, вечност, бесконачност, слобода, недостижност,
неограниченост
Шта је то
симбол?
Симбол је појам који има више значења, садржи прикривени
смисао. Симбол као стилска фигура чини језик књижевног текста сликовитим,
изражајно богатим и песничким. Симбол нам служи да
помоћу нечег конкретног означимо нешто апстрактно. Веома је тешко
одредити право значење књижевног симбола у једном уметничком делу. Да би се то
значење одгонетнуло, потребно је сагледати дело у целини.
Још неки примери симбола:
ЈАБУКА –
знање, здравље, плодност, лепота
СУНЦЕ –
бесмртност, светлост, живот
Ако се значење симбола устали, он постаје АМБЛЕМ (нпр. ГОЛУБ С ГРАНЧИЦОМ симбол
мира, СРЦЕ симбол љубави, КРСТ хришћанство, ВАГА правда, ЛИСИЦА – лукавство,
ЛОВОРОВ ВЕНАЦ – слава, МАСЛИНОВА ГРАНЧИЦА – мир, итд.)
Шта смо то од Стевана Раичковића радили у
петом и шестом разреду?
Лето на висоравни (дескриптивна песма) и Селидба (приповетка), Хвала
сунцу, земљи, трави (дитирамб), „Велико
двориште“ (збирку прича)
Стеван Раичковић је рођен 1928. године у Нересници (близу
Кучева, североисточна Србија), умро је 2007. у Београду. Српски је песник и
приповедач који је писао за децу и за одрасле. Писао је мисаоне, описне,
елегичне, љубавне песме; песме о природи, реци, небу, травама, стаблима,
људском животу, итд. Значајне књиге за децу су му Велико двориште (1955), Дружина
под сунцем (1960), Гурије (1962),
Приче о слону и осталима и о једној буви
на крају (1962), Крајцара и друге
песме (1971), Ветрењача (1974), Мале бајке (1974). Показујем им слике
песника. Припада савременој књижевности.
Књижевни
род, књижевна врста.
Лирика, лирска
мисаона песма.
лирски субјект трага за голубом
Шта овде симболише голуб?
Симбол мира,
идеала, чежње за слободом, љубав.
У његовој машти
се одиграва потрага
Трагање се никад
неће завршити. Лирски субјект ће увек трагати за смислом живота, увек ће ићи
као ономе чему тежи и никад неће одустати, па макар очи изгубио.
Тема.
Потрага за
духовним вредностима, потрага за смислим живота.
Мотиви.
Голуба, очију,
неба, дубине, плаветнила, спокојства, духовности.
Порука.
У животу вреди
трагати за својим небом и бескрајним плавим кругом јер то даје смисао животу.
Пут до циља је
трновит, али успех се уз велики труд остварује.
Срећа лежи у
трагању за њом.
Нема коментара:
Постави коментар